U svetu će se 11. juli obilježiavati kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici 1995. godine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala je u četvrtak u New Yorku nacrt Rezolucije o "danu sećanja" uprkos velikom broju uzdržanih glasova.
Vučićev performans u UN
Rezolucija ima za cilj da pomogne da se kroz sećanje na genocid nad preko 8.000 bosanskih Muslimana takav zločin više nikad ne ponovi. Rezolucijom se "bezrezervno osuđuje svako negiranje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja" i radnje kojima se veličaju " zločinci osuđeni na međunarodnim sudovima za ratne zločine protiv čovečnosti i genocida". Planirano je da se ovaj dan po prvi put zvanično proslavi 2025. godine. Za tekst su glasale 84 članice UN-a dok je 19 država bilo protiv, među njima i Mađarska kao jedina zemlja članica EU.
Prema ocenama posmatrača, neuobičajeno da je bilo protivnika Reztoluciji obzirom da se ovakva dokumenta koja se odnose na dane sećanja usvajaju jednoglasno. Pored Srbije, Kine i Rusija su glasale protiv, dok je 68 zemalja bilo uzdržano.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić u Ujedinjenim nacijama je izveo performans umotavajući se u srpsku zastavu uz neprekidno oglasavanje na društvenim mrežama iz New Yorka.
Za Rezoluciju su glasale sve države nastale na prostoru bivše Jugoslavije dok su neke zemlje EU, uključujući Grčku, Kipar i Slovačku, bile uzdržane.
Ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebenzia rekao je da ako je cilj autora bio da podijele Generalnu skupštinu, "onda su u tome sjajno uspjeli" 2015. godine već je stavila veto na rezoluciju Vijeća sigurnosti UN-a u kojoj je "Zločini genocida u Srebrenici".
Presude Tribunala za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde (ICJ) pravno su utvrdile genocidnu prirodu masakra u Srebrenici.
Na sudu je dokazano da je cilj masakra hiljada muslimanskih muškaraca i muške omladine i kasnije deportacije žena i dece bio da se enklava Srebrenica učini „srpskom“.
Kao odgovor na zahtev Crne Gore, autori su Nacrtu rezolucije dodali da je krivica za genocid u Srebrenici "pojedinačna i ne može se pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini".
