Prema studiji, mnoge kineske banke su u opasnosti od neplaćanja zajmova koje su odobrile zemljama u razvoju, a koje su bile deo pekinškog programa Novi put svile. Prošle godine je to uticalo na oko 60 posto svih kineskih stranih zajmova. Ove podatke je u utorak objavio Institut za svetsku ekonomiju iz Kiela (IfW).
Kina želi sprečiti bankrot
"Kako bi sprečio neplaćanje, Peking sada odobrava zajmove za spašavanje u velikim razmerama", objasnili su istraživači koji su izradili svoju studiju zajedno sa istraživačima iz američke organizacije AidData, Harvard Kennedy School i Svetske banke. Do kraja 2021. identifikovano je 128 zajmova za spašavanje u 22 zemlje dužnice u ukupnoj vrednosti od 240 milijardi dolara (223 milijarde evra), posebno u obliku produženja rokova i novih zajmova.
Rukovodstvo u Kini krenulo je u spašavanje svojih banaka, objašnjavaju analitičari studije, to uključuje različit tretman zemalja dužnika. Prema studiji, najveći udeo stranih zajmova, preko 500 milijardi dolara, imaju srednje razvijene zemlje. “Zato kinesko rukovodstvo ima poseban interes da po svaku cenu spreči bankrot tih zemalja. U slučaju poteškoća sa plaćanjem, obično im nudi nove kredite za otplatu starih dugova.”
Zemlje sa niskim dohotkom, s druge strane, čine samo oko petinu zajmova, objašnjavaju istraživači. Oni su zato manje važni za stabilnost kineskog bankarskog sektora i retko dobijaju nova sredstva. Kritičari već dugo optužuju Kinu da namamljuje zemlje sa niskim dohotkom u dužničku zamku nepriuštivim kreditima.
Sada je Kina "ušla u riskantan posao međunarodnih zajmova za spašavanje", objasnila je bivša glavna ekonomistkinja Svetske banke Carmen Reinhart, koja sada istražuje na Harvard Kennedy School. Autori studije u tome vide paralele sa evropskim zajmovima za spašavanje Grčke i drugih južnoevropskih zemalja tokom krize evra.
Prema studiji, Kina je do sada odobrila zajmove za spašavanje u 22 zemlje, uključujući Egipat, Argentinu, Laos, Pakistan, Šri Lanku, Tursku i Belorusiju. Zajmovi za spašavanje sada dovode u pitanje budućnost Novog puta svile, budući da su kineske banke "drastično smanjile" redovno kreditiranje za nove infrastrukturne i energetske projekte.
