Zemlje NATO saveza pripremaju se za horor scenarijo ruskog raspoređivanja nuklearnog oružja u Ukrajini. Ministri obrane 29 od 30 saveznika raspravljali su o nedavnim događajima i pretnjama ruskog predsednika Vladimira Putina, na poverljivom sastanku u četvrtak. “Vrlo je važno da pretnje shvatimo vrlo ozbiljno i da se tome prilagodimo”, rekla je nemačka ministarka odbrane Christine Lambrecht (SPD).
Ministri odbrane u Briselu
Učesnici nisu dali nikakve konkretne informacije o detaljima sastanka grupe za nuklearno planiranje (NPG). Uz izuzetak Francuske, sve zemlje NATO bile su uključene u razmatranje. Trenutno, jedina nuklearna sila među zemljama EU decenijama se oslanjala na načelo “nuklearne nezavisnosti” pa samim tim nije članica grupe za nuklearno planiranje.
Javno ćutanje o mogućim reakcijama NATO na rusko korištenje nuklearnog oružja takođe je deo strategije odvraćanja. Za Putina, rizik od takvog koraka trebalo bi da bude neprocenjiv. Međutim, ono što je jasno jeste da bi konačna reakcija zavisila od toga šta će tačno Rusija učiniti.
U slučaju ruskog nuklearnog napada na velike gradove poput Kijeva, ne može se isključiti direktna intervencija NATO. Ako se svi saveznici slože, NATO bi tada mogao pokušati da vojno eliminiše ruske invazione trupe u Ukrajini.
Prema informacijama iz savezničkih krugova, druga opcija bi bio masivni kibernetički napad – na primer da se blokira kritična infrastruktura poput snabdevanje strujom ili komunikacija. Takav se pristup takođe smatra zamislivim ako bi Rusija upotrebila manje taktičko nuklearno oružje na ciljani način protiv ukrajinskih oružanih snaga.
Kako bi sprečio širenje rata na teritorije NATO, Atlanski savez se oslanja na nuklearno odvraćanje agresivnije nego što je bio duže vreme. Ovog nedelje je generalni sekretar Jens Stoltenberg unapred obavestio o godišnjim manevrima za odbranu teritorija Saveza nuklearnim oružjem. Rečeno je da vežba Steadfast Noon počinje sledeće nedelje.
Drugi deo pojačanih napora odvraćanja i odbrane je projekat koji su u četvrtak pokrenule Nemačka i 14 partnerskih zemalja za izgradnju boljeg evropskog sistema protivvazdušne odbrane. To bi trebalo da pomogne u uklanjanju postojećih praznina u trenutnom NATO zaštitnom kišobranu za Evropu. Tu ima manjkavosti, kao na primer u području balističkih projektila, koji na svojoj putanji dosežu velike visine, ali i u odbrani od dronova i krstarećih projektila.
U međuvremenu, mišljenja unutar NATO se razlikuju oko izvesnosti upotrebe ruskog nuklearnog oružja u Ukrajini. Generalni sekretar NATO, Stoltenberg nedavno je nazvao Putinove nuklearne pretnje "opasnim i neodgovornim" i izjavio da Rusija treba da bude svesna da bi upotreba nuklearnog oružja mogla imati "ozbiljne posledice" za zemlju.
