Odlomci iz knjige Vinstona Črečila, Drugi svetski rat.
“Dok je spoljnom svetu naša sudbina izgledala beznadežna ili u najbolju ruku neizvesna, odnosi između nacističke Nemačke i Sovjetske Rusije zauzeli su prvo mesto u svetskim zbivanjima. Osnovni antagonizam između dveju despotskih sila ponovo je preovladao kad je postalo izvesno da se Britanija ne može ošamutiti i savladati kao Francuska, Belgija Ii Holandija. Mora se priznati da je Staljin činio sve što može da bi lojalno i savesno sarađivao sa Hitlerom……On i Molotov su uslužno upućivali svoje čestitke prilikom svake nemačke pobede. Slivali su obilje hrane i neophodnih sirovina u Rajh. Bili su u svako doba spremni da sa nacističkom Nemačkom postignu trajan sporazum….
Fragmenti razgovora sa sastanka ministara inostranih poslova SSSR-a i Nemačke u Berlinu, Ribentropa i Molotova, kojem se pridružio i Hitler, novembra 1940.
Molotov je pitao Hitlera šta je smisao novog poretka u Evropi i kakva će uloga u tome biti data Sovjetskom Savezu, a naroćito tempo i oblik novog poretka…… Firer je rekao da se Nemačka sad obraća Sovjetskom Savezu sa ciljem da se izjasni u pogledu oblasti za koje se interesuje. Ni u kojem slučaju se rešenje neće doneti bez sardnje Sovjetske Rusije. To je prvi konkretan korak ka svestranoj saradnji pri čemu se mora voditi računa o problemima zapadne Evrope koji će morati biti rešeni između Nemačke , Francuske I Italije, kao i o pitanjima Istoka koja interesuju Rusiju i Japan ali za koja Nemačka nudi svoje dobre usluge kao posrednik. Stvar je u tome da se pruži otpor svakom pokušaju Amerike “da mlati ppare na leđima Evrope”. Sjedinjene Države nemaju nikakva posla u Evropi, Aziji i Africi…. Molotov se složio sa onim što je Firer rekao o ulozi Amerike i Engleske. Molotov je pokrenuo pitanje litvanske teritorije……Firer je odgovorio da Nemačka void borbu na život i smrt koju u svakom slučaju želi uspešno da završi….Obe strane su se načelno saglasile da Finska pripada ruskoj uticajnoj sferi. Posle osvajanja Engleske, britanska imperija će biti rasparčana kao neko bankrotirano džinovsko imanje na kojem će Rusija imati izlaz na otvoren okean bez leda. Borba sa Engleskom će se voditi do kraja i Firer ne sumja u to da će poraz Britanskih ostrva dovesti do raspada Imperije… Pod tim okolnostima se pojavljuju perspektive svetskih razmera……Sve zemlje koje bi na bilo koji način bile zainteresovane za bankrotirano imanje, moraće da obustave sve svoje međusobne sporove i da se usredsrede na podelu britanske Imperije.To se odnosi na Nemačku, Francusku, Italiju, Rusiju i Japan.
Molotov je izjavio da se slaže sa svim onim što je izloženo.
“Kad sam avgusta 1942. prvi put posetio Moskvu, sam Staljin mi je dao kraći prikaz tog razgovora (Molotov – Ribentrop). “Nedavno je”, rekao je Staljin, “velika zamerka protiv Molotova bila da je suviše veliki germanofil. Sad svi govore da je suviše veliki anglofil. Ali niko od nas nikad nije imao poverenja u Nemačku. Za nas je to uvek bilo pitanje života i smrti”. Ja sam tada napomenuo da smo i sami prošli kroz to i stoga znamo kako im je.” Kad je Molotov otisao u Berlin da se sastane sa Ribentropom novembra 1940. godine, Vi ste to nekako dokučili pa ste poslali bombardere da izvrše vazdušni napad”. To sam potvrdio. ”Kad je odjeknula uzbuna, Ribentrop ga je poveo niz mnogobrojne stepenice do jednog dubokog skloništa, raskošno nameštenog. Zatvorio je vrata i rekao Molotovu: “Sad smo ovde sami, zašto ne bi smo izvršili podelu? S Engleskom je svršeno”, rekao je Ribentrop, “ona se više ne računa u sile”. “Ako je tako”,rekao je Molotov,”zašto smo onda u ovom skloništu i čije to bombe padaju”.
Čerčil je ovako opisao Staljina
Od septembra 1940. do trenutka Hitlerovog juriša juna 1941., Staljin je uistinu bio istovremeno nemilosrdni, lukavi i lose obavešteni džin.
