Na nadmorskoj visini od 1500 metara, sa četinarskom šumom i osunčanim obroncima, Vlašić je prava oaza za beg iz zapušenih i zadimljenih gradova tokom zime. Sva bh-a skijališta smeštena su u središnjem delu zemlje, počev od Ravne planine, Jahorine, Igmana, Bjelašnice, preko padina Vranice do Vlašića. Pošto je snega sve manje, svi ti ski-centri su zjapili poluprazni, uprkos tome što većina njih ima mašine za stvaranje veštačkog snega.
Čekanje na žičari
Prave zimske radosti donesi jedino sneg. U to smo se uverili nedavno na Vlašiću. Otužna atmosfera blatnjivih ulica, praznih ski-staza i pansiona, za tili čas se pretvorila u snežnu bajku. Na ovaj planinski dragulj koji se uzdiže iznad Travnika posle jednodnevne mećave nagrnule su kolone domaćih turista, a stičemo utisak da su se odomaćili i turisti iz Hrvatske, naročito iz Splita i okoline. Borovi presvučeni u snežno ruho, prostrane ski-staze i ukusni mlečni proizvodi, od kojih je nadaleko poznat vlašićki sir, učinli su da ovo mesto postane prava turistička košnica.
Oni koji imaju sreću da borave na Vlašiću kad napada sneg, imaju na raspolaganju veliki broj ski-staza, s tim što moraju da računaju da će na ski-lift čekati najmanje pola sata. Uzrok su samo dve startne žičare koje ne uspevaju da obezbede lagodno skijanje u sezoni. Što se tiče sankanja, tu ima prostora na pretek....
Vlašić je sa svojim prirodnim lepotama primamljiva destinacija tokom čitave godine. Ipak, i ova planina nije odolela opštem negativnom trendu, gradnje bez plana i reda. Već na prvi pogled je jasno da vlašićko prostranstvo poslednjih godina doživljava, blago rečeno, urbanocid, što ovaj planinski biser ubrzano pretvara u turistički brlog. Osim par vikend naselja sa skladnim ambijentalnim vikendicama- vilama sa koliko toliko ispoštovanim planom gradnje, sve ostalo na Vlašiću je prepušteno stihijskoj gradnji. Nabacane betonske višespratnice tik uz planinske kućice, ogromno parkiralište i dva devastirana hotela u samom središtu ski-centra, odaju sliku potpunog nemara opštine ili kantona. Transparent na zgradi u centu sa natpisom „stop korupciji i nelegalnoj gradnji na Vlašiću“ govori o situaciji u kojoj se nalazi ovaj predivni prirodni resurs.
Vikendice i pansioni za iznajmljivanje koji se šire na uštrb neviđene seče šuma, bez ograničenja, ostavljajui šetaće na Vlašiču prepuštene cestama kojima jure automobili i bahati kvadovi. Bilo da ima snega ili ne, bučni i neekološki kvadovi predstavljaju pravu napast za ljubitelje prirode.
Sa nostalgijom se sećamo starih vremena kada se u planinskim centrima gradio jedan do dva poveća hotela, sa planinskom kućicom u blizini ski-staze.
Svež vazduh, čista voda, vrući uštipci i vlašićki sir, sve je što nam je potrebno na odmoru u planini. A toga je na svakom koraku na vlašićkim proplancima.
Prolećni i letnji meseci pogodni su za istraživanje trase koja vodi kroz nepregledne pašnjake sa mnogobrojnim stadima ovaca i pastira koji ujedno i proizvode vlašićki delikates. Krećući u ovu avanturu u potrazi za najtraženijim brendom ovog kraja nemoguće je zalutati jer postoji tabla sa natpisom „ put sira“.
I „April na Vlašiću“ svakako treba doživeti, pa makar i čitajući knjigu ovakvog naziva iz pera Muharema Bazdulja, Travničanina sa trenutnom adresom u Beogradu.
Nermina Ajdinović H.
